О књизи: 1937. / Године 1937. А.П. Паркау је објавио збирку песама Неугасива ватра у Шангају. Збирка је обухватала пет одељака: „Неугасива ватра“, „Паучина“, „Шуштање лишћа“, „Горке стазе“ и „Александритски камен“. Наталија Резникова је у својој рецензији књиге приметила да „упркос овим одељцима, она (збирка – Н.П.Г.) представља нешто потпуно интегрално“. Нагласила је и да је талентована песникиња веома добра у историјским минијатурама. „Ипак“, приметила је критичарка, „упркос реткој способности жене да пише не само о личном... најузбудљивије и најзаносније песме у целој збирци су лирске песме, типично женствене, дирљиво искрене, попут листова из дневника ...” У рецензији је забележено и звучно писање, писање у боји (доминантна боја је љубичаста), разноликост у избору поетских метара и „певачка лакоћа стиха“. „Тужно помирење, снисходљива нежност према осећањима, према себи, према материјалном свету који толико воли“, речено је о најкарактеристичнијим мотивима дела А. Паркауа. Н.С. Резникова даје занимљиву примедбу: „А. Паркау не имитира А. Ахматову, али њено срце води истим путевима којима је Ахматова ишла... То су тешки путеви, али песникова душа је осуђена на патњу, и само у њој црпи инспирацију…»